O pitanjima pokrenutim povodom Grada izgubljene dece

U petak smo razmišljali o dečijem snu ili snu o detetu, snu odraslog koji se čini naknadno konstruisan i bez obzira na dečije iskustvo (ako tako nešto uopšte postoji, rečeno tim rečima). Zapitali smo se da li u kapitalizmu uopšte postoji razlika između deteta i odraslog i koja su im mesta. Mislili smo o nevinosti i njenom gubitku, o preokretanju ideologije i obrnutom diskursu u opisivanju odraslih i dece (opet u kapitalizmu). Dalje su nas intrigirale kopije, oktopid i kiklopi da razmišljamo o individualnosti, ali i o originalnosti i ljudskom, pa o snovima i mašti, auri, vrlini. Poomenuli smo Fukoa, Adorna, Donu Haravej... Osvrnuli smo se i na posebno neprikazivanje tradicionalnog modela porodice, tj. nebitnost istog u kontekstu kapitalizma, ali na izraženu pojavu majčinskih ili 'kao majčinskih' figura.